НАЧИН НА КОЈИ ЈЕ УРАЂЕНА КАТЕГОРИЗАЦИЈА ТЕКСТОВА

и листа доносилаца, врсте докумената и списак категорија по областима

за период 1869–1944.

Категоризација текстова је веома значајан сегмент у процесу Дигитализације српских службених новина. Преплићу се сазнања о садржајима садашњих службених новина и сазнања о садржајима које je могуће прочитати у новинама из периода 1869–1944. Карактер новина био је различит и мењао се кроз време. Уредник Милош Поповић је још 1846. године казао: „Новине су очи, уши и уста духа времена.“

Категоризација садржаја новина је обједињена за цео период, и није битно да ли је држава Кнежевина или Краљевина, да ли су новине имале додатак као саставни део новина (где је пагинација/нумерација страница ишла редом) или је постојало посебно издање, нпр. Додатак Службеним новинама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (када су имале своју пагинацију страница и сваки акт у њима имао свој број), итд. Тако је категоризација једног чланка (тј. свих текстова) подељена на три дела:

1. Формални део (назив новине, број издања, датум излажења, страница на којој је текст и редни број текста у новинском издању).

2. Назив текста (који је често морао да се „направи“ јер, или га није било или је имао предугачак уобичајени део који иде у име Краљевског Величанства и активности доношења закона, прогласа, указа – именовања, постављења, разрешења...). Оригинални наслов текста је прекуцан аутентичним писмом. Иако је идејним пројектом било планирано да се за текст без наслова укуца прва реченица, одлуком руководства пројекта брзо се одустало јер тада корисник не би могао да пронађе ни 40% значајних текстова.

За претрагу текста по кључним речима или именима јако је битно да су кључне речи/имена садржане у наслову текста. Ако жељени текст није могуће пронаћи коришћењем кључних речи, онда га је потребно потражити на други начин – коришћењем прегледа по броју и годишту (опсегу годишта). О примењеним решењима, нарочито решењима правних аката биће још речи.

3. Разврставање текстова према:

1) Доносиоцу

2) Правној категорији – Прописи или Оглас/остало

3) Врсти документа

4) Области којој припада текст.

Коначни договор како категорисати чланке није био једноставан (нпр. Вести о Србији категорисане су као Вести из иностранства онда када су новине излазиле у Бечу, или само као Вести када су новине излазиле у Србији). Поједини доносиоци су и сада актуелни. Претраживање базе новинских издања реализује се на исти начин и у периоду који овде обрађујемо и у периоду од 1945. до данас, и да не би било забуне доносиоци за период 1869–1944. носе ознаку Архивски.

Листа доносилаца за период 1869–1944. је:

1. Краљ

2. Кнез (Архивски)

3. Скупштина (Архивска)

4. Влада (Архивска)

5. Министарства (Архивска)

6. Управе (Архивске)

7. Савети (Архивски)

8. Комисије (Архивске)

9. Народна банка (Архивска)

10. Фондови (Архивски)

11. Правосуђе (Архивско)

12. Намесништво (Архивско)

13. Одбори (Архивски)

14. Предузећа и установе (Архивска)

15. Редакција (Архивска)

16. Јавне и културне личности (Архивске)

17. Остали доносиоци (Архивски).

Врсте докумената су:

А) Пропис

1. Устав

2. Закон

3. Аутентично/обавезно тумачење

4. Пословник

5. Указ

6. Уредба

7. Декларација

8. Одлука

9. План

10. Решење

11. Резолуција

12. Статут

13. Меморандум

14. Правилник

15. Програм

16. Наредба

17. Пресуда

18. Извештај

19. Проглас

20. Упутство, смерница, правило, препорука

21. Списак, листа

22. Објашњење, мишљење

23. Споразум

24. Уговор

25. Конвенција

26. Протокол

27. Записник

28. Декрет

29. Ценовник

30. Тарифа

31. Остало

Б) Оглас и остало

Б1) Оглас

1. Конкурси

2. Лицитације

3. Судски огласи

4. Обавештења привредних друштава

5. Финансијски извештаји

6. Извештаји

7. Рекламе, приватна и остала саопштења

8. Исправке

9. Објаве

10. Обавештења

11. Неважеће исправе

12. Разно

Б2) Остало

1. Вести

2. Вести из иностранства

3. Научни и образовни прилози

4. Уреднички коментари

5. Литерарни прилози

6. Говори

7. Некролози и читуље.

Области по којима су категорисани текстови су:

1. Право

2. Политика и друштво

3. Економија и привреда

4. Култура и просвета

5. Књижевност

6. Заседање Народне скупштине

7. Остало.